U Cr­noj Go­ri re­gi­stro­va­no je 60 par­ti­ja, od ko­jih je 47 ak­tiv­no, a pro­ce­nat iz­dva­ja­nja iz bu­dže­ta Cr­ne Go­re za stran­ke je ve­ći od onih u re­gi­o­nu ili ze­mlja­ma EU, is­ta­kao je vi­ši pra­vni sa­vjet­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Bo­ris Ma­rić. On je ju­če na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re sa­op­štio da je u pro­te­kle tri go­di­ne par­ti­ja­ma u Cr­noj Go­ri do­di­je­lje­no 11.768.621 eura na na­ci­o­nal­nom ni­vou.
– Je­dan po­sla­nik gra­đa­ne Cr­ne Go­re je ko­štao pro­sječ­no 64.556 eura go­di­šnje – sa­op­štio je Ma­rić.
On se osvr­nuo i na iz­dva­ja­nja op­šti­na, uka­zu­ju­ći na nji­ho­vu ne­rav­no­mjer­nost i ne­ri­jet­ko lo­še pla­ni­ra­nje u od­no­su na re­a­li­za­ci­ju u po­je­di­nim lo­kal­nim sre­di­na­ma.
– Na pri­mjer, ima­te op­šti­nu Ce­ti­nje ko­ja sva­ke go­di­ne pla­ni­ra oko 50.000 eura za par­ti­je, a is­pla­ći­va­la je u ne­kim go­di­na­ma ma­nje od 3.000 eura. Ili op­šti­nu Bu­dva ko­ja je pla­ni­ra­la oko 150.000 eura go­di­šnje, a is­pla­ći­va­la ma­nje od 6.000 eura jed­ne go­di­ne ili oko 35.000 dru­ge. Pri­mjer do­brog pla­ni­ra­nja i re­a­li­za­ci­je bu­dže­ta u ovom di­je­lu su, re­ci­mo, op­šti­ne An­dri­je­vi­ca ili Ko­tor – re­kao je Ma­rić.
On je na­gla­sio da u okvi­ru sred­stva ko­ja je CGO ana­li­zi­rao u di­je­lu fi­nan­si­ra­nja po­li­tič­kih par­ti­ja ni­je­su uklju­če­na ona ko­ja se opre­dje­lju­ju za iz­bor­ne kam­pa­nje, a ko­ja za re­dov­ne pa­r­la­men­tar­ne iz­bo­re u ovoj go­di­ni iz­no­se 1 929.731,85 eura.
– Sred­stva za rad po­li­tič­kih par­ti­ja, iako pred­sta­vlja­ju do­sta vi­so­ko odva­ja­nje iz bu­dže­ta, ima­ju svo­je oprav­da­nje, jer raz­voj par­la­men­tar­ne de­mo­kra­ti­je pod­ra­zu­mi­je­va efi­ka­san i pro­fe­si­o­na­lan rad par­ti­ja i pred­stav­nič­kih ti­je­la na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou, a dru­go je pi­ta­nje na­či­na i efe­ka­ta tro­še­nja tih sred­sta­va – oci­je­nio je Ma­rić.
Di­rek­tor CGO Da­li­bor­ka Ulja­re­vić je na­ve­la da pi­ta­nje tran­spa­rent­no­sti jav­nih fi­nan­si­ja još pred­sta­vlja iza­zov, jer kao dru­štvo i dr­žav­ni si­stem ni­je­smo do­šli do ja­snih kri­te­ri­ju­ma i oba­ve­za dr­žav­nih or­ga­na ko­ji bi ga­ran­to­va­li uvo­đe­nje re­da u jav­nu po­tro­šnju. Po­sle­di­ca to­ga je, ka­ko je uka­za­la, na­gla­še­no se­lek­tiv­no i dis­kre­ci­o­no od­lu­či­va­nje o do­dje­li sred­sta­va ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja, od če­ga naj­vi­še šte­te ima­ju one NVO ko­je ra­de u skla­du sa pro­ce­du­ra­ma.
– Ta­ko­đe, ima­mo iz­da­šno fi­nan­si­ra­nje po­li­tič­kih su­bje­ka­ta nad ko­jim ni­je us­po­sta­vlje­na neo­p­hod­na kon­tro­la, ali i ten­den­ci­o­znu i ne­pra­ved­nu ras­po­dje­lu sred­sta­va me­di­ji­ma ko­ja di­rekt­no na­ru­ša­va od­no­se na me­dij­skom tr­ži­štu – is­ta­kla je Ulja­re­vi­će­va.
Pre­ma nje­nom su­du, otva­ra se i pi­ta­nje da li su dr­ža­vi Cr­noj Go­ri za­i­sta po­treb­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je.
– Čvr­sto vje­ru­jem da je­su i da upra­vo rad ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja mo­že zna­čaj­no do­pri­ni­je­ti da se pre­ve­ni­ra­ju, ogra­ni­če ili, gdje je to mo­gu­će, spri­je­če po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je i zlo­u­po­tre­be. To ni­je la­ko, a svje­do­ci smo da po­red ovih fi­nan­sij­skih „za­ki­da­nja”, ne­ri­jet­ko ima­mo i pr­lja­ve kam­pa­nje pro­tiv ak­ti­vi­sta NVO sek­to­ra, ko­je vo­de raz­li­či­te po­li­tič­ke struk­tu­re i sa nji­ma po­ve­za­ni su­bjek­ti. Ali, isto ta­ko svje­do­ci smo da istin­ski, ak­tiv­ni i prin­ci­pi­jel­ni dio sek­to­ra uspi­je­va ne sa­mo da pre­ži­vi ne­go i da oja­ča su­prot­no na­mje­ri onih ko­ji su svje­sno us­kra­ći­va­li sred­stva naj­ak­tiv­ni­jim ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma i vo­di­li me­dij­ske i dru­ge kam­pa­nje pro­tiv tih ne­vlad­nih or­ga­ni­za­ci­ja – za­klju­či­la je Ulja­re­vi­će­va.M.V.


Neo­d­go­vor­ni pre­ma nov­cu gra­đa­na

Iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za raz­voj ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja (CRN­VO) Ana No­va­ko­vić re­kla je da ka­da su u pi­ta­nju ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ak­tu­el­ni mo­del fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta NVO iz dr­žav­nog bu­dže­ta ima dvi­je po­sle­di­ce – uru­ša­va­nje ne­vla­di­nog sek­to­ra i neo­d­go­vo­ran od­nos Vla­de pre­ma sred­stvi­ma po­re­skih ob­ve­zni­ka.
– Pr­va po­sle­di­ca na­sta­je za­to što se pro­jek­ti ne­vla­di­nog sek­to­ra go­di­na­ma una­zad fi­nan­si­ra­ju uz gru­bo kr­še­nje za­ko­na ko­ji ure­đu­ju ovu oblast. Dru­gi je pro­blem ka­ko se taj no­vac opre­dje­lju­je. A opre­dje­lju­je se po prin­ci­pu svi­ma po ma­lo. Pro­jek­ti se po­dr­ža­va­ju u iz­no­si­ma ko­ji obe­smi­šlja­va­ju mo­guć­nost re­a­li­za­ci­je kva­li­tet­nih ide­ja i ti pro­jek­ti ni­je­su u ve­ći­ni slu­ča­je­va u ve­zi sa jav­nim po­li­ti­ka­ma. Vje­ru­jem da ova­kav pri­stup ni­je­dan gra­đa­nin ne bi po­dr­žao i da je ovo sli­ka neo­d­go­vor­nog od­no­sa Vla­de pre­ma nji­ho­vim sred­stvi­ma – oci­je­ni­la je No­va­ko­vi­će­va.